Арсен Лупен

Силвија и Мишко одавно више нису пар. Отуђили су се и удаљили једно од другога, без неког ваљаног разлога. Једноставно је даљина учинила своје. Далеко од очију, далеко од срца, како каже наш народ. Силвија је већ изгубила појам о времену. Повукла се у своју планинску колибу и не размишља уопште о Мишку. Нема никаквих обавеза, ужива у самоћи, угађа себи и испуњава све своје хирове и лепо јој је. Када јој се са неким прича, просурфује по друштвеној мрежи и нађе увек некога ко је расположен за разговор. Ако закључи да је особа нормална, наставља разговор, у супторном блокира тај профил без упозорења, онда се завали у столицу за љуљање са добром књигом и ужива.

Једном или два пута месечно одлази до оближњег града у набавку и обавезно седне у омиљени ресторан да руча. И данас је решила да попуни залихе хране у свом фрижидеру, устала је рано и локалним аутоубсом отишла у град. Прво је отишла на зелену пијацу и купила свеже воће и поврће, затим у маркету купила свеже месо и свежа пилећа крилца. Навадила се на пилећа крилца припремљена у специјалном сосу и испечена на кромпиру у рерни. Уз то јело обавезно попије чашу вина. Пошто је био изузетно врео дан, свратила је у једну кинеску радњу и купила велики сламени шешир са беж машном, који јој је изванредно стајао и чувао јој главу од сунчанице. Вукући своју велику торбу на точковима, која је већ била дупке пуна, свратила је у свој омиљени ресторан на једну велику, сочну и дебелу пљењкавицу, коју служе са изванредним додацима и топлим домаћим лепињама. Села је за сто у ћошку, где увек седи кад дође ту на ручак, конобар ју је срдачно поздравио и примио наруџбину и Силвија је почела да сурфује по интенету док чека ручак. У свом инбоксу наишла је на једну занимљиву поруку од неког младића који се потписао псеудонимом Арсен Лупен. Одмах је помислила да је то нека сродна душа, која воли да чита, иначе не би одабрао такав ник. Била је радознала да открије ко се крије иза имена јунака из криминалних романа, па је одговорила на поруку. Напоменула је момку да је један од ретких срећника који је добио до ње одговор у инбоксу, али да то не значи да ће се комуникаија наставити. Све је сада зависило од њега. Одмах је стигао и одговор. Момак није био ВИП члан као ни Силвија, па је оставио број телефона и замолио да га дода на свој вибер, ако жели даљу комуникацију, јер ће тако лакше и брже комуницирати. Силвија је је додала број на вибер одмах, без размишљања и послала му поруку. Хтела је чисто да види какав се лик крије иза ника Арсен Лупен. У сваком случају, ништа никоме не дугује, па ће га лако откачити и блокирати, ако човек није у винкли. Момак је одмах одговорио на поруку, веома љубазно и културно, а Силвија је стекла утисак да је држао мобилни у рукама и чекао када ће стићи њена поруке. Док су размењивали поруке, конобар је већ сервирао Силвијин ручак. Она је јела своју сочну пљењкавицу и одговарала на поруке између два залогаја. Момак се представио својим именом и презименом, одговарао је искрено на свако Силвијио питање и питао је може ли да је позове телефоном да попричају, јер је писана комуникација дугачка и досадна. Хтео је заправо да јој чује глас и да се увери да са друге стране није неки пешко или транџа. Рекла му је да сачека док руча, да би онда могла да прича на миру. Завршила је ручак, извадила картицу и платила рачун, а онда прешла преко пута у парк и села на клупу. Торбу на точковима је паркирала поред клупе и послала поруку момку да сада може да је зове. Момак је рекао да се зове Арсеније Павковић, да има ауто и да може да дође кад год то њој одговара и где јој одговара.

Рекао је још и да је слободан ко птица, јер је пре пола гоидне изашао из дуге везе, па му баш недостаје дружење са одговарајућом особом, са којом, уосталом, може о свему спонтано и опуштено да разговара, па пошто живи у граду који је нешто више од педесет километара далеко од Силвијине колибе, може да дође кад год она то жели. Причајући тако прешли су на опуштенији разговор и почели пријатељски да се пецкају већ и да се шале. Одједном је изразио жељу да се види са Силвијом, јер га изузетно привлачи и инспирише боја њеног гласа, а она му је рекла да тренутно није код куће, али да ће сутра бити рада гостима. По слици коју јој је послао преко вибера, видела је да је наочит дечко и да сасвим пристојно изгледа, а по конверзацији коју су водили, открила је и да није ни мало глуп и да је веома озбиљно заинтересован за везу са зрелијом госпођом. Рекао јој је да воли када жена има атрибуте и да би волео да је види мокру и како се атрибути одражавају на влажној одећи, да је то за њега веома узбудљиво и инспиративно. Силвија је била затечена таквим маштаријама и искрено изненађена. Ни на крај памети јој не би пало тако нешто, иако она има заиста бујну машту. Одлучила је да га позове у госте сутра, ако је слободан и има времена. И тако се договорише да се сутра упознају и виде како ће то све да функционише. Он ће донети неко вино, јер обожава добра вина, а Силвија ће направити ручак.

Силвија је тада отишла на аутобуску станицу и истим аутобусом којим је и дошла, вратила се кући. Пошто је добро ручала, није хтела да оптерећује желудац вечером, него је решила да је прескочи, а да само попије чај и оде у кревет са занимљивом књигом. Читаће док се не успава.

Силвија је брзо заспала и спавала сном без снова све до зоре. Зачудила се, јер се ретко дешава да се не буди на свака два и по до три сата ноћу, онда оде у тоалет, а на повратку попије мало воде. На тај начин се решава вишка воде у организму. Ове ноћи је спавала чврстим сном више од пет сати. Устала је у цик зоре, умила се напољу на чесми хладном водом, опрала зубе, онда се вратила у кућу, обрисала лице и нанела мало креме на кожу. То је био њен уобичајени јутарњи ритуал. Затим је укључила кетлер да се скува вода за чај, баицла у тостер две танке кришке бајатог хлеба, извадила из фрижидера теглицу путер кикирикија и теглу џема од шљива са чоколадом. Притисла је поклопац тостера јако, како би се хлеб испресовао и постао хрскав. У велику шољу сипала је кључалу воду и убацила кесицу црнога чаја, додала мало млека, затим на врућ, препечен хлеб намазала путер кикирики, а одозго танак слој џема од шљива са чоколадом. Све је то лепо сервирала на послужавник и изнела у башту на сто под липом. Воли ту да доручкује и да слуша цвркут птица, док се са истока румени зора, а магличасти вео се са потока подиже у небо, док се на небу гасе последње звезде, само Северњача још упорно блиста пуним сјајем поред великог златног диска пуног месеца, који неће сићи са неба скоро цело пре подне. И кад се Даница угаси, пун месец, иако прилично убледео, упорно стоји на небу и пркоси излазећем сунцу својим хладним сребрнастим сјајем.

Док доручкује и пијуцка свој чај, Силвија ужива у свој тој лепоти и већ размишља шта ће спремити за ручак. Одлучила је да спреми своја чувена пилећа крилца у пикантном сосу, печена у рерни са кромпиром, потаж од зеља, коприва и младих листова рена, са киселом павлаком, а за десерт свој чувени колач од сира, са дебелим слојем желеа са малинама.

Небо је већ било јако румено, као да се постидело од јутарњег сунца, које га је ухватило у кокетирању са пуним месецом наочиглед љубоморне, трепераве, звезде Данице, када је Силвија завршила свој доручак и однела судове у судоперу. Онда је узела корпу и отишла у ливаду да набере листове зеља, рена и коприве. Свратила је до баште да исчупа неколико струка младог лука, набере свеж першун и исчупа неколико шаргарепа. Онда је све састојке поређала на сто, донела потребно посуђе и припремила потаж у року од двадесетак минута. Затим је у дубљу чинију ставила опрана пилећа крилца, посолила их, побиберила, додала све могуће зачинске травке које је имала у кухињи, кари, суви зачин, соја сос, сенф и ситно сецкан свежи першун. Мешала је крилца да се добро уваљају у сосу и зачинима и тихо је певушила. Онда је очишћен кромпир исекла на крупне комаде и поређала у ватросталну чинију, па одозго поређала крилца и остатак соса сипала одозго, додала мало уља и чашу воде, ставила поклопац преко чиније и убацила у врелу рерну на пола сата. Онда је очас посла умутила млад, неслан сир, павлаку слатку и киселу и, додала припремљен желе, па сипала у већ припремљен калуп, на чијем је дну већ био слој влажног млевеног кекса. Одмах је колач ставила у замрзивач на сат времена. У међувремену су крилца била готова. Одмах је припремила желатин, извадила паковање замрзнутих малина и почела да припрема смесу за желе који ће красити горњу површину торте. Кад је све то урадила, поново је скувала себи чај и села да одмори. Истог момента је стигла порука да је Арсеније ту негде близу, али није сигуран да ли је на правом путу. Силвиј није ни приметила како је време пролетело и да је већ скоро подне. Рекла је Арсенију да укључи ЏПС навигацију и да ће је лако наћи. Онда је отишла у кућу да се пресвуче и очешља, да не личи на неку расчупану вештицу. Истуширана, очешљана и обучена у пристојну, широку свилену хаљину, изашла је из куће ширећи око себе облак мирисавог парфема. У томе моменту је Арсенијев ауто стао испред куће. Врата аутомобила су се отворила и из аута је изашао насмејан, висок и јако згодан младић, са флашом вина у једној, а букетом црвених ружа у другој руци. Када је видео Силвију, одједном је остао збуњен, без текста, а колена су му несигурно заклецала. Силвија је знала како мушкарци реагују на њу приликом првог сусрета, па се трудила да га не препадне и још више збуни, пожурила му је у сусрет, пожелела му добродошлицу и лежерно пољубила у оба образа. Лед је био пробијен.

Силвија је, као свака добра домаћица, повела свог госта у застакљену терасу и посадила за већ постављен сто. Понудила је госту две врсте домаће ракије, лозу и шљивовицу. Арсеније је попио једну чашицу, наздрављајући домаћици, а Силвија је знала да му је то било потребно јер је имао велику трему од сусрета са њом. Одмах је сервирала ручак. Јели су са апетитом, јер се у друштву увек лепше једе. Стоно бело вино, било је суво и слаткасто, баш како Силвија воли и одлично се сложило са пилећим крилцима, која су била веома укусна и лепила су се за прсте. Арсеније је признао да никада није јео тако укусна пилећа крилца и похвалио домаћицу, а посебно му се допао колач са дебелим слојем желеа са целим малинама. После ручка помогао је Силвији да распреми сто, ма да га је она одвраћала од тога, јер је он гост. Затим је домаћица повела госта у обилазак околине. Кренули су око колибе, па уз брдо до воћњака у коме је трава толико порасла, да је поново морала да се коси.

Онда је Силвија решила да се поигра, па се сакрила иза дебелог стабла старе јабуке. Арсеније је кренуо да је пронађе и ухвати, мало су се погањали око дрвета весело се смејући као деца, а онда су се сударили и Силвија се нашла у његовом загрљају. Смех је одмах престао, њене руке су се нашле око његовог врата, а његова једна око њеног струка, а друга јој је била на потиљку, мрсећи јој косу. Лагано, као успорени филм, приближавале су им се усне и затим се спојиле у нежни, стидљиви пољубац. Силвији су од његових додира кренули жмарци низ кичму, а лептирићи у стомаку се разлетели на све стране. Арсеније је прво остао без даха, а онда је почео убрзано да дише и измешу два удаха, љубио јој врат, образ, браду, усне... Хемија љубави почела је да ствара своју чаролију. Силвија га је узела за руку и повела у кућу.

Није хтела да се ватра у њиховим венама разбукти ту у воћњаку.

Ушли су у кућу држећи се за руке. Силвија је пустила неку опуштајућу музику, а онда из једне фиоке извукла свилену мараму и завезала је Арсенију преко очију, рекавши му да сада има право само прстима да је гледа, а то значи да може да је мази и ствара у глави слике њеног тела. Нежно га је љубила и скидала му део по део одеће, док је њему било дозвољено да је додирује само преко танане свилене хаљине, испод које није имала ништа. Када је покушао да преузме иницијативу, гурнула га је на кревет и наредила да буде миран и ради како му се каже. Скидала га је лагано, без журбе, љубећи му сваки делић коже, док се он јежио од узбуђења и стално покушавао да води игру привлачећи је ближе. Да би га натерала на послшност, узела је широку лепљиву траку и залепила му руке за рукохвате кревета, тако да није могао више ни да је додирује, а онда је почела баш да се игра са његовим телом. Мазила га је нежно, само врховима прстију тако да се сав јежио, јечао и молио је да га одвеже, јер жели да је мази и “гледа прстима”, кад му није дозвољено да је гледа очима. Није му дозволила, него га је мазила тако, што је заобилазила његову мушкост, мазећи сваки делић његове коже око њега, али њега намерно није ни такла. Затим је подигла хаљину и наместила његов уд између својих великих груди, отимајући му тим чином дубок уздах из груди. Стиснула је рукама са обе стане и померала се горе доле, како би надражила још више његов већ као камен чврст уд. Затим се померила навише, опкорачивши га тако, да му је лице поставила на своје међуножје и наредила да је орално задовољи. Када је осетила његов чврст језик, застењала је од задовољства и цело тело јој се најежило од узбуђења. Кад је осетила да се приближава екстаза, спустила се ниже и једним потезом задњице набила се на његову чврсту мушкост, због чега је Арсеније зајечао. Жестоко се померала горе-доле и трљала о њега, те су убрзо обоје уз узвик доживели екстазу. Клонула је преко његовог тела од слатке обамрлости. Затим је сишла са њега, навукла хаљину, одвезала му руке и очи и извела га напоље, где се први сутон већ спуштао на шуму, а соларне лампе у башти почеле да се пале, док су зрикавци већ увелико певали своју песму. Одвела га је под импровизовани летњи туш у коме је вода била врућа од сунца, повукла је за конопац и вода је запрштала преко њиових тела. Тада се удаљила пар корака и рекла да му је управо испунила жељу да је гледа у мокрој одећи и ужива у назирању њених атрибута. Мокра свила се залепила за њену кожу, тако да је откривала све и ништа није остављала машти на вољу. Кроз мокру тканину уздизале су се њене круте брадавице као две зреле малине, мамећи његове усне да их се дочепају. Од тога призора застао му је дах, а мушкост се поново укрутила, али је и Силвија уживала и узбуђивала се гледајући његово голо тело орошено капљицама воде. Полако јој је прилазио, нетремице је гледајући. Затим је рукама пратио контуре њених атрибута преко морке хаљине. Лагано, без журбе, љубио јој је усне и све више продубљивао свој пољубац. Силвији су се разигравали лептирићи у стомаку. Прислонио је њено мокро тело уз баштенски сто, све жешће је љубио и полако подизао влажну хаљину навише, да би је на крају скинуо преко главе и спустио на траву. Затим је сместио да седне на сто и почео да јој грицка и љуби брадавице, да јој љуби врат, раме, улегнуће код кључне кости и иза ува, док је једном руком трљао њен клиторис и полако се увлачио између њених ногу. Када је Силвија била влажна и поново спремна за њега, спустио ју је са стола, окренуо тако да се грудима спусти на сто и почео да јој глади бокове и стражњицу, да јој завлачи прсте у одшкринута врата њеног храма љубави и надражује њену Г тачку. Друга рука је мазила груди, дражила и увртала брадавице и излуђивала Силвију до бесвести, да је једва чекала да уђе у њу и пружи јој задовољство. Онда је узео у руку свој уд и поставио га на улаз у њен чаробни храм љубави, гурајући га лагано, милиметар по милиметар, стављајући Силвију на слатке муке. Она је већ почела да дрхти од нестрпљења и да га пожурује, али Арсеније Павковић није обраћао пажњу на њене жеље, већ је палцем почео да масира њен анус кружним покретима и да је повремено лагано пљусне по стражњици, што је Силвију доводило до лудила. Затим је изненадио брзо је хвајући за кукове и навлачећи је снажно на свој набрекли уд. Силвија је тада почела да гњечи своје брадавице и да стење све јаче, да цвили и вришти све гласније са сваким убодом. А када јој је стиснуо обема рукама стражњицу и палчевима почео да трља анус, па један палац угурао унутра, убрзавајући темпо, потпуно је изгубила рзум и свршила уз продорни крик. Њена екстаза је убрзала и његову, па је и он ускоро био готов, обилно се изливајући у њој. Задихани и малаксали, некако су се одвукли под туш и истуширали се. Топла вода им је полако враћала снагу. Ушли су у колибу и легли на кревет да предахну од толике физичке активности. Силвија је кажипрстом пратила линију његовог врата, па спуштала све ниже, преко груди до струка, па испод појаса унутрашњом страном бутине до колена и натраг до његове мушкости. Нежно му је мазила најежене лоптице и прелазила јагодицама прстију лаганим додиром као да га додирује латицом руже. Онда је све то поновила уснама и језиком и дечко се поново узбудио.

Тада је Арсеније повукао Силвију да легне, а он је устао и сео између њених ногу, па руком кренуо низ бутину ка њеном међуножју, чија су врата поново била одшкринута, док је другом лагано притиска о њен стомак. Лагано, вешто и мајсторски, почео је да јој увлачи прсте унутра и масира Г тачку. Силвија се јежила, увијала и стењала, подизала задњицу да се што боље потури, да усиса његове прсте што дубље у себе, јер су јој причињавали велико задовољство и лептирићи су јој се поново узнемирили. Осетио је ту надолазећу плиму задовољства и почео све жешће да забија прсте у њу, покушавајући да смести целу шаку, али су њена уска врата пружала жестоки отпор и то је изазвало јаку плиму задовољства, екстаза је експлодирала и потресала јој тело у таласима, док је гејзир телесне течности квасио Арсенијеву руку све до лакта. Он је тада извукао прсте и муњевитом брзином се сместио између њених ногу, па улетео свом силином у њу. У неколико снажних трзаја и сам се испразнио у снажној екстази која му је исцрпела и последњи атом снаге. Малаксали од слатког умора, нису ни осетили када су заспали. Силвија је само успела да преко њихових знојавих голих телеса пребаци танак фротирски прекривач и одмах утонула у дубок сан са осмехом на уснама.